О књизи: 2010 / Ова књига је припремљена на основу чланака и интервјуа са Анатолијем Дмитријевичем Папановим. Није га било сасвим лако припремити, а нимало због оскудице материјала. Напротив, уметник је давао многе интервјуе, често без обзира на сопствену заузетост и умор. Такву поузданост диктирало је поштовање туђег времена и туђег рада. Зато што је Папанов бескрајно поштовао своју професију. Тешкоћа је другачија: у свему о чему је сам Анатолиј Дмитријевич говорио, готово да нема нечега што чини основу већине мемоара и успомена - личних... Није имао шта да крије - Папанов је живео пристојан, поштен живот. Али он је сам рекао у једном од својих интервјуа да уметник ван сцене или екрана не би требало да буде читана књига за гледаоца и да уопште није прикладна да се размеће његовим личним животом. Па, узмимо у обзир његов став – заслужује поштовање. Стидљив и деликатан, Папанов није толерисао да му неко задире у душу и оградио се од ње. Говорио је озбиљно и пуно, детаљно, са одушевљењем о једној ствари – о професији.